Izvršenje je poslednja faza upravnog postupka u kojoj se odluka realizuje prinudnim radnjama organa uprave; pretpostavka je postojanje odluke kojom je stranci nametnuta obaveza koju nije dobrovoljno izvršila. Rešenje se izvršava kad postane izvršno (izvršni naslov). Prvostepeno rešenje postaje izvršno: istekom roka za žalbu (ako nije izjavljena), obaveštavanjem stranke (ako žalba nije dozvoljena ili ne odlaže izvršenje), kad se sve stranke odreknu žalbe, i obaveštavanjem o odbacivanju/odbijanju žalbe. Drugostepeno rešenje postaje izvršno kad stranka bude obaveštena o njemu.
Ako je u rešenju određen rok za radnju, izvršava se kad rok istekne; ako rok nije određen, izvršava se kad istekne 15 dana od kada je postalo izvršno. Nenovčane obaveze izvršavaju se upravnim putem (upravno izvršenje), a novčane sudskim putem (sudsko izvršenje). Nadležan za upravno izvršenje je, po pravilu, organ koji je doneo prvostepeno rešenje; izvršenje se sprovodi radnim danom od 7 do 20 časova, uz poštovanje načela srazmernosti pri izboru načina.
Organ nadležan za izvršenje izdaje rešenje o izvršenju po službenoj dužnosti ili na predlog tražioca, u roku od osam dana od podnošenja predloga. Troškove izvršenja snosi izvršenik. Izvršenje preko drugog lica moguće je ako obavezu može preduzeti i drugo lice (o trošku izvršenika). Izvršenje posrednom prinudom sprovodi se izricanjem novčane kazne rešenjem — kad izvršenje preko drugog lica nije moguće ili pogodno; postoji i neposredna prinuda.