Troškovi postupka su izdaci za takse, lični troškovi stranke (dolazak, gubitak vremena i zarade), neophodni troškovi zastupanja i troškovi usmene rasprave i izvođenja dokaza (svedoci, veštaci, tumači, prevodioci, privremeni zastupnici, uviđaj), kao i posebni izdaci organa. Redovne troškove snosi organ, koji snosi i troškove postupka pokrenutog po službenoj dužnosti koji je povoljno okončan po stranku. U postupku pokrenutom po zahtevu stranke troškove snosi stranka koja ga je pokrenula.
U višestranačkom postupku stranka čijim je zahtevom pokrenut postupak, a koji je okončan nepovoljno po nju, nadoknađuje protivnoj stranci opravdane troškove srazmerno delu zahteva u kojem nije uspela; kod poravnanja svaka stranka snosi svoje troškove. U postupku po žalbi: ako je žalba odbačena, odbijena ili žalilac odustane — troškove snosi žalilac; ako je usvojena — snosi ih prvostepeni organ. Lice snosi troškove radnji koje prouzrokuje svojom krivicom.
Svedoci imaju pravo na naknadu stvarnih troškova, a veštaci, tumači, prevodioci i privremeni zastupnici na nagradu; dužni su da to zahtevaju najkasnije u roku od osam dana od preduzimanja radnje, inače gube ta prava. Stranka može biti oslobođena plaćanja troškova (u celini ili delimično) samo ako ne može da ih snosi bez štete po nužno izdržavanje sebe ili porodice, ili ako je to predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom; o tome se odlučuje rešenjem.