Kaznena (kažnjiva) dela u našem pravu su prekršaji, privredni prestupi i krivična dela. Predmet kaznenog prava su kaznena dela, kazneni postupci i sankcije. Za svako kazneno delo mora postojati odgovarajući postupak i zaprećena sankcija. Kazneno pravo obuhvata prekršajno, privrednoprestupno i krivično pravo, a sva kažnjiva dela svojom nadležnošću „pokriva“ javno tužilaštvo (samostalan državni organ koji goni učinioce), kome u gonjenju pomažu i nadležne inspekcije.
Matični zakon za prekršajno pravo je Zakon o prekršajima, za privrednoprestupno Zakon o privrednim prestupima, a glavni izvor materijalnog krivičnog prava je Krivični zakonik (KZ), procesnog — Zakonik o krivičnom postupku, a izvršnog — Zakon o izvršenju krivičnih sankcija. Prekršaji i privredni prestupi „razbacani“ su u velikom broju zakona, dok su krivična dela koncentrisana u KZ (uz sporedno krivično zakonodavstvo).
Za rad inspekcija važno je poznavanje odnosa između vrsta kaznenih dela, jer inspektori preduzimaju protivprekršajne, protivprivrednoprestupne i protivkriminalne aktivnosti (prevenciju i represiju). Razgraničenje je bitno i zbog zabrane ponovnog suđenja u istoj stvari (ne bis in idem), zajemčene Ustavom i članom 4 Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.