Zakon o privrednim prestupima daje pozitivno-negativnu definiciju: privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup. Nije privredni prestup ona povreda koja, iako sadrži obeležja, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica.
Privredni prestup obuhvata tri konstitutivna elementa: (1) društveno štetnu povredu propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju; (2) prouzrokovanje teže posledice (ili moguće teže posledice) tom povredom; i (3) predviđenost privrednog prestupa propisom nadležnog organa. Elementi su tesno povezani — prestup postoji samo ako je propisom predviđen kao takav.
Institut neznatne društvene štetnosti isključuje postojanje privrednog prestupa: i kad delo sadrži obeležja privrednog prestupa, ono to neće biti ako predstavlja neznatnu društvenu štetnost. Privredni prestup se, po težini, nalazi između prekršaja i krivičnog dela.