Okrivljeni je lice protiv koga se vodi krivični postupak. Termin je opšti — u pojedinim fazama koriste se posebni nazivi (osumnjičeni pre optužbe, optuženi po podizanju optužnice, osuđeni po pravnosnažnosti presude). Okrivljeni je stranka u postupku i nosilac funkcije odbrane.
Osnovna prava okrivljenog: da u najkraćem roku bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret i dokazima; da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere; da mu se obezbedi dovoljno vremena i mogućnosti za pripremu odbrane; da nije dužan da iznosi svoju odbranu niti da odgovara na pitanja (pravo na ćutanje); i da ne mora priznati krivicu.
Okrivljeni ima pravo da bude saslušan, da predlaže dokaze, postavlja pitanja svedocima i veštacima i da koristi pravna sredstva. Zabranjeni su prema okrivljenom sila, pretnja, obmana, prinuda i druga sredstva kojima se utiče na slobodu odlučivanja i iznuđuje izjava ili priznanje — takvi dokazi ne mogu se koristiti.