Veliko početno slovo piše se u nekoliko slučajeva. Prvo, na početku rečenice i posle tačke, upitnika ili uzvičnika. Drugo, u vlastitim imenima: ličnim (Marko, Ana), geografskim (Beograd, Dunav, Srbija) i imenima naroda (Srbi, Nemci). Vlastita imena uvek se pišu velikim slovom.
Veliko slovo piše se i u nazivima: država (Republika Srbija), institucija (Narodna biblioteka Srbije), praznika (Nova godina, Božić), knjiga i listova. Kod višečlanih naziva, prva reč (i vlastita imena unutar naziva) piše se velikim slovom, a ostale reči malim (osim ako su i same vlastita imena).
Velikim slovom pišu se i prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imena na -ov, -ev, -in (npr. Markov, Anin — Markova knjiga, Anina sveska). Ali pridevi na -ski, -čki, -ški pišu se malim slovom (npr. beogradski, srpski). Nazivi meseci i dana u nedelji pišu se malim slovom (januar, ponedeljak).