Prema važećem ZUP, stranka ima pravo na žalbu protiv rešenja prvostepenog organa ako žalba nije zakonom isključena. U oblasti matičnih knjiga pravo na žalbu može se koristiti protiv svih prvostepenih rešenja koja donose imaoci javnih ovlašćenja, a s obzirom na to da se upravna stvar može rešiti i neformalnim upravnim aktom, žalba se može izjaviti i protiv akta koji nije donet u formi rešenja, već ga čini implicitna radnja organa (izvršen upis u matičnu knjigu). Žalba je uvek isključena protiv rešenja Vlade (npr. rešenja o sukobu nadležnosti), a stranka ima pravo na žalbu i kada rešenje nije izdato u zakonom određenom roku (ćutanje administracije).
Protiv prvostepenog rešenja žalbu može podneti svako lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod postupka. Stranka koja je u tom svojstvu učestvovala u konkretnom postupku automatski ima pravo žalbe; pravo žalbe imaju i lica koja nisu učestvovala a trebalo je da učestvuju kao stranke (npr. muž majke — otac deteta koji nije učestvovao u postupku upisa u MKR), kao i treća zainteresovana lica koja radi zaštite svojih pravnih interesa imaju pravo da učestvuju (npr. muškarac koji sebe smatra ocem deteta rođenog van braka).
Za razliku od stranke koja je učestvovala u prvostepenom postupku i automatski ima pravo žalbe, za druga lica se prethodno mora utvrditi da li im se svojstvo stranke može priznati; taj krug lica obično se identifikuje sa krugom lica koja po materijalnom zakonu imaju pravo da pokrenu određenu vrstu postupaka ili su pozvana da u njima učestvuju. Organ je dužan da lice kome je odbijen zahtev za priznavanje svojstva stranke obavesti o donetom rešenju, a to obaveštenje mora sadržati broj rešenja i naziv organa, koje su stranke učestvovale, tekst dispozitiva i pouku o pravnom sredstvu.