Osnovni propis je Zakon o privatnom obezbeđenju, koji uređuje delatnost, licenciranje, ovlašćenja, obuku, nadzor i odgovornost. Uz njega, oblast bliže uređuju podzakonski akti — pravilnici (o programima i načinu obuke, o stručnom ispitu, o legitimaciji i oznakama, o načinu vršenja poslova, o evidencijama i drugi). Zakon se oslanja i na druge propise: Krivični zakonik (nužna odbrana, krajnja nužda, krivična dela), Zakon o oružju i municiji, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, propise o javnom redu i miru.
Zakon definiše ko može obavljati delatnost (pravna lica, preduzetnici sa licencom i njihovi zaposleni sa licencom), pod kojim uslovima, i kako se vrši nadzor. Postavlja i granice — privatno obezbeđenje ne sme vršiti poslove iz nadležnosti policije i drugih državnih organa, niti prikupljati podatke i primenjivati mere mimo zakonskih ovlašćenja. Delovanje mimo zakona povlači odgovornost (prekršajnu, krivičnu) i oduzimanje licence.
Poznavanje pravnog okvira je suština stručnog ispita: službenik obezbeđenja mora znati šta sme i šta ne sme, koje su granice njegovih ovlašćenja, i kada mora pozvati policiju. Zakonitost rada štiti i građane (od prekoračenja ovlašćenja) i samog službenika (od odgovornosti). Zato se ceo sistem privatnog obezbeđenja gradi na strogom poštovanju zakona i podzakonskih propisa.