Cilj vrednovanja radne uspešnosti je obezbeđivanje ostvarenja organizacionih ciljeva organa, dostizanje očekivanog radnog ponašanja u skladu sa kompetencijama, motivacija, učenje i razvoj službenika. Rezultati se koriste za planiranje obuka, razvoj i stručno usavršavanje, otklanjanje nedostataka, odluke o napredovanju i premeštaju, određivanje plata i prestanak radnog odnosa. Rad se prati tokom cele godine, a radna uspešnost vrednuje se jednom u kalendarskoj godini.
Ne vrednuje se radna uspešnost državnog službenika: koji rukovodi državnim organom; koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci (bez obzira na razlog); i koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme na radnom mestu u kabinetu, u svojstvu pripravnika ili radi zamene službenika koji obavlja pripravnički staž. U period od šest meseci ne ulazi vreme korišćenja godišnjeg odmora.
Na osnovu vrednovanja utvrđuje se jedan od četiri ishoda: da državni službenik nije ispunio većinu očekivanja, da je potrebno poboljšanje, da je ispunio očekivanja ili da je prevazišao očekivanja. Radna uspešnost državnih službenika na položaju vrednuje se najkasnije do kraja januara, a ostalih na izvršilačkim mestima najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Napredovanje državnog službenika zavisi od radne uspešnosti i potreba državnog organa.