Prema Ugovoru o funkcionisanju EU, institucije EU donose uredbe, uputstva (direktive) i odluke — tzv. obavezujuće akte — i preporuke i mišljenja — tzv. neobavezujuće akte. Pravni akti EU donose se na osnovu obrazloženog predloga, inicijative, preporuke, zahteva ili mišljenja.
Redovni zakonodavni postupak postoji kada Evropski parlament i Savet, na predlog Komisije, zajednički usvajaju uredbe, uputstva i odluke. Primenjuje se postupak sa prvim, drugim ili trećim čitanjem: Parlament i Savet razmatraju predlog i mogu predložiti amandmane; ako se u prvom čitanju saglase, propis ide na usvajanje. Ako se ne usaglase, ide se na drugo čitanje, a ako ni tada ne uspeju — formira se komitet za usaglašavanje sa podjednakim brojem članova iz Saveta i Parlamenta (uz učešće Komisije). Kada se postigne saglasnost, ide se na usvajanje; u suprotnom, propis se ne usvaja.
Poseban zakonodavni postupak postoji u specifičnim slučajevima predviđenim ugovorima, kada Savet uglavnom može samostalno da usvaja propise, uz učešće Evropskog parlamenta (koji se konsultuje ili daje saglasnost). Ređe, Evropski parlament može samostalno da usvoji propis, nakon što prethodno konsultuje Savet.