Drugostepeni organ najpre ispituje formalne elemente (ako je prvostepeni to propustio): rešenjem odbacuje žalbu koja nije blagovremena, dozvoljena, koju je izjavilo neovlašćeno lice ili nije uređena u roku. Ako žalbu ne odbaci, drugostepeni organ može: odbiti žalbu; poništiti rešenje (u celini ili delimično) i sam odlučiti o stvari; poništiti rešenje i vratiti predmet na ponovni postupak; ili izmeniti rešenje.
Drugostepeni organ ispituje pobijano rešenje u granicama žalbenog zahteva, a po službenoj dužnosti ispituje postojanje razloga za poništavanje konačnog rešenja i nadležnost prvostepenog organa; može usvojiti žalbeni zahtev i iz razloga koji nisu navedeni u žalbi. Rešenje može izmeniti u korist žalioca i mimo žalbenog zahteva (u okviru zahteva iz prvostepenog postupka, ne vređajući prava trećih), a na štetu žalioca samo iz propisanih razloga za poništavanje ili ukidanje.
Drugostepeni organ odbija žalbu ako je prvostepeni pravilno sproveo postupak i rešenje je zakonito, ako su nedostaci nisu uticali na zakonitost, ili ako je rešenje zasnovano na zakonu iz drugih razloga. Ako vrati predmet na ponovni postupak, dužan je da ukaže u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ mora doneti novo rešenje bez odlaganja, najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta; protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu.