Pravo na žalbu je osnovno pravo zajemčeno Ustavom (član 36). Stranka ima pravo na žalbu protiv rešenja prvostepenog organa, ako žalba nije zakonom isključena; žalba je uvek isključena protiv rešenja Vlade. Stranka ima pravo na žalbu i ako rešenje nije izdato u roku (ćutanje administracije), osim ako je posebnim zakonom predviđeno da se neizdavanje rešenja smatra usvajanjem zahteva. Žalbu može podneti svako lice na čija prava, obaveze ili interese može uticati ishod postupka.
Rok za žalbu je 15 dana od obaveštavanja stranke o rešenju, ako zakonom nije drugačije propisano; kod ćutanja administracije žalba se može podneti tek posle isteka roka za donošenje rešenja, a najkasnije u roku od godinu dana od isteka tog roka. Žalba ima odložno dejstvo — rešenje se ne može izvršiti dok ne istekne rok za žalbu, ni dok žalilac ne bude obavešten o rešenju o žalbi. Usmeno rešenje izvršava se i pre isteka roka za žalbu, a pisano izuzetno ako bi odlaganje nanelo nenadoknadivu štetu ili teže ugrozilo javni interes.
Stranka se može odreći prava na žalbu (od obaveštavanja do isteka roka; odricanje se ne može opozvati) i odustati od žalbe (dok ne bude obaveštena o rešenju o žalbi; ni to se ne može opozvati). Žalba se po pravilu predaje prvostepenom organu; žalba u roku predata drugostepenom organu smatra se blagovremenom. Žalba ne mora biti posebno obrazložena, ali mora navesti rešenje koje se pobija, organ, broj i datum rešenja i potpis žalioca.