Inspekcijski nadzor spada u klasičnu grupu poslova državne uprave. Organi državne uprave njime ispituju sprovođenje zakona neposrednim uvidom u poslovanje fizičkih i pravnih lica i, zavisno od rezultata, izriču mere. Sastoji se od neposrednog uvida u poslovanje i izricanja mera (sankcija). Uređen je Zakonom o inspekcijskom nadzoru iz 2015. i obuhvata preventivno postupanje (praćenje stanja, procena rizika, planovi) i interventno postupanje (nalaganje mera).
Vrste inspekcijskog nadzora su redovni (planira se unapred na osnovu procene rizika), vanredni (hitne mere, sumnja na štetni događaj, na zahtev subjekta ili po predstavci), kontrolni (provera da li se naložene mere primenjuju) i dopunski. Oblici su terenski (van službenih prostorija) i kancelarijski (u prostorijama inspekcije). Zapisnik se dostavlja nadziranom licu u roku od osam dana od završetka nadzora, a nadzirani subjekt ima pravo na primedbe u roku od pet radnih dana.
Na osnovu zapisnika inspektor može doneti rešenje kojim izriče meru, konstatovati da nema nepravilnosti ili izuzetno doneti usmeno rešenje. Protiv rešenja inspektora žalba se izjavljuje u roku od 15 dana, o njoj odlučuje drugostepeni organ, a protiv njegove odluke može se pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom. Mere su: preventivne, mere za otklanjanje nezakonitosti, posebne mere (naredbe, zabrane, zaplene) i mere za zaštitu prava trećih lica; inspektor izriče mere srazmerne učinjenom delu.