Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Srbiji. Donosi i menja Ustav, odlučuje o promeni granice, raspisuje referendum, odlučuje o ratu i miru, proglašava ratno i vanredno stanje, donosi zakone i budžet, daje amnestiju i nadzire službe bezbednosti. Bira Vladu, pet sudija Ustavnog suda, članove Visokog saveta sudstva i tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, guvernera NBS i Zaštitnika građana.
Jednodoma je i čini je 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima i tajnim glasanjem, u jednoj izbornoj jedinici, po proporcionalnom sistemu (cenzus 3%, koji ne važi za liste nacionalnih manjina). Izbore raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata; konstituiše se potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika. Mandat poslanika traje četiri godine, a poslanik uživa imunitet (neodgovornost za mišljenje i glasanje i procesni imunitet).
Skupština odlučuje na četiri načina: prostom većinom (na sednici sa kvorumom), većinom svih poslanika, tročetvrtinski ne — tropetinskom većinom svih (za Vrhovnog javnog tužioca) i dvotrećinskom većinom svih (promena Ustava, razrešenje predsednika). Sastaje se u dva redovna zasedanja godišnje (prvi radni dan marta i oktobra), a vanredno na zahtev trećine poslanika ili Vlade.
Pravo predlaganja zakona imaju svaki poslanik, Vlada, skupština AP i najmanje 30.000 birača. Referendum raspisuje na zahtev većine svih poslanika ili najmanje 100.000 birača. Skupštinu raspušta predsednik Republike, a dužan je da je raspusti ako se Vlada ne izabere u propisanim rokovima; ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.