Srbija je država sa mešovitim (polupredsedničkim) sistemom: zakonodavnu vlast vrši Narodna skupština, izvršnu Vlada, a sudsku sudovi i javna tužilaštva. Ustav utvrđuje načelo vladavine prava koje se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim garancijama ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i poštovanjem ustava i zakona (član 3. i 4. Ustava).
Razvoj podele vlasti u modernoj Srbiji počinje Praviteljstvujuščim sovjetom serbskim, stvorenim 15. avgusta 1805. u Borku, u toku Prvog srpskog ustanka; bio je vrsta vlade sa izvršnom i zakonodavnom vlašću, a činilo ga je 12 predstavnika iz 12 nahija. Prvi ustav moderne Srbije — Sretenjski ustav iz 1835. — sadržao je načelo podele vlasti; organi su bili knez, Državni sovjet i Narodna skupština, a izvršnu vlast su delili knez i Državni sovjet sa šest popečiteljstava (spoljašnji poslovi, unutrašnji poslovi, pravosuđe, finansije, vojska i prosveta).
Posle Drugog svetskog rata vlada menja nazive: Narodna vlada Srbije (1945–1946), Vlada NR Srbije (1946–1953), Izvršno veće (1953–1990). U periodu komunizma, zbog jednopartijskog sistema, primenjivalo se načelo jedinstva vlasti (svu vlast vrši Skupština). Ustav iz 1990. uvodi Narodnu skupštinu, predsednika Republike, Vladu i sudsku vlast, a Ustav iz 2006. u delu Pet (Uređenje vlasti) navodi osam centralnih organa: Narodnu skupštinu, predsednika Republike, Vladu, Državnu upravu, Zaštitnika građana, Vojsku Srbije, sudove i tužilaštva.