O pojmu upravnog spora ne postoji jedinstveno stanovište, ali se svode na dva osnovna: pojam u formalnom i pojam u materijalnom smislu. Formalno (organizaciono) stanovište upravni spor određuje kao spor čije je rešavanje povereno upravnim sudovima, odnosno kao naročiti postupak po kome se rešavaju upravni sporovi. Materijalno stanovište polazi od stranaka u sporu (uprava se pojavljuje kao stranka) i od pravnih pravila koja su predmet spora (razlika između privatnog i javnog prava).
U našem pravnom sistemu prihvaćena su oba pojma. U formalnom smislu, upravni spor u Republici Srbiji rešava isključivo Upravni sud. U materijalnom smislu, upravni spor postoji kada se u sporu kao jedna od dve stranke pojavljuje organ državne uprave ili drugi državni organ.
Upravni spor se prema vrsti razlikuje na: objektivne i subjektivne upravne sporove; sporove o zakonitosti upravnih akata i sporove pune jurisdikcije; naknadne i prethodne sporove; sporove o materijalnom izvršenju i o poništaju upravnih akata; i spor presuđivanja i spor bez presuđivanja.