Stranka u upravnom postupku je fizičko ili pravno lice čija je upravna stvar predmet postupka i svako drugo lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može uticati ishod postupka; stranka može biti i organ, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nisu pravna lica, pod odgovarajućim uslovima. Da bi neko bio stranka, mora ispuniti opšte uslove pravne i procesne (poslovne) sposobnosti; procesna sposobnost je sposobnost potpuno poslovno sposobne stranke da sama preduzima radnje. Smrt fizičkog lica ili prestanak pravnog lica, kada prava ne prelaze na naslednike, dovodi do obustavljanja postupka.
Stranka ne mora uvek učestvovati lično (osim kada je prisustvo obavezno) — mogu je zastupati druga lica. Zakonski zastupnik zastupa procesno nesposobnu stranku; pravno lice postupa preko zakonskog zastupnika ili ovlašćenog predstavnika. Privremeni zastupnik postavlja se rešenjem (žalba ne odlaže izvršenje) kada je stvar hitna, npr. ako stranka nije procesno sposobna a nema zakonskog zastupnika, ili ako radnja ne trpi odlaganje; on radi samo u tom postupku i njegove radnje imaju dejstvo kao da ih je stranka preduzela.
Punomoćnik je lice koje stranka ovlasti da je zastupa (osim davanja izjava koje samo stranka može dati, npr. priznanje očinstva); postojanje punomoćnika ne sprečava stranku da sama preduzima radnje. Punomoćje se daje pisano ili usmeno na zapisnik; organ može tražiti overeno punomoćje ako posumnja u istinitost. Punomoćnik može biti svako potpuno poslovno sposobno lice, osim lica koja se bave nadripisarstvom (kojima organ uskraćuje zastupanje rešenjem).