U upravnom sporu sud donosi dve vrste odluka: rešenja i presude. Rešenjem se spor okončava nemeritorno (bez odluke o zakonitosti akta), a presudom meritorno (izricanjem ocene o zakonitosti akta) — presudom se tužba uvažava ili odbija kao neosnovana. Sud donosi presudu većinom glasova; većanje i glasanje vrši se bez prisustva stranaka. Zakonitost akta sud ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali nije vezan razlozima tužbe, a na ništavost pazi po službenoj dužnosti.
Presudom u sporu ograničene jurisdikcije sud poništava osporeni akt (u celini ili delimično) i vraća predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje, osim ako nov akt nije potreban. Presudom u sporu pune jurisdikcije sud sam rešava upravnu stvar (ako priroda stvari to dozvoljava i utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov) — takva presuda u svemu zamenjuje poništeni akt; spor pune jurisdikcije isključen je samo kad je predmet akt donet po diskrecionoj oceni.
Presudom u sporu zbog ćutanja uprave, kad su razlozi za tužbu opravdani, sud uvažava tužbu i nalaže nadležnom organu da donese rešenje (a ako raspolaže potrebnim činjenicama, može sam rešiti stvar). Po završenoj raspravi sud donosi i objavljuje presudu odmah, a u složenim slučajevima najkasnije u roku od 15 dana od zaključenja rasprave. Presuda sadrži uvod, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom sredstvu.