Ustav Republike Srbije iz 2006. spada u čvrste ustave — menja se po složenijem postupku od postupka za donošenje zakona. Ustav ne pravi razliku između postupka za promenu i za donošenje novog ustava. Postupak se odvija u dve faze: prva je podnošenje i usvajanje predloga za promenu, a druga izrada i usvajanje akta o promeni Ustava.
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje trećina svih narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača. O predlogu odlučuje Narodna skupština i usvaja ga dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika; ako većina ne bude postignuta, promeni po tim pitanjima ne može se pristupiti narednih godinu dana.
Akt o promeni Ustava Narodna skupština usvaja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika. Referendum može biti fakultativan, ali je obavezan ako se promena odnosi na preambulu, načela, ljudska i manjinska prava, uređenje vlasti, ratno i vanredno stanje, odstupanja od prava ili postupak za promenu Ustava; građani se izjašnjavaju u roku od 60 dana, a promena je usvojena ako je za nju glasala većina izašlih birača. Ustav se ne može menjati za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Za sprovođenje promene donosi se ustavni zakon (dvotrećinskom većinom). Ustav iz 2006. izmenjen je Aktom o promeni Ustava, koji je Narodna skupština usvojila 30. novembra 2021, koji je potvrđen na referendumu 16. januara 2022. i proglašen 9. februara 2022; taj akt se najvećim delom odnosi na oblast pravosuđa.