Na osnovu procene rizika, aktom se utvrđuju mere za otklanjanje ili smanjenje rizika. Mere se biraju po redosledu prioriteta (hijerarhija mera): prvo se nastoji da se opasnost ukloni ili zameni manje opasnom, zatim se primenjuju tehničke i kolektivne mere (npr. zaštitne ograde, ventilacija, izolacija izvora), potom organizacione mere (raspored rada, pauze, procedure), a tek na kraju, kada rizik nije dovoljno smanjen, koristi se lična zaštitna oprema. Ovaj redosled sledi opšta načela prevencije.
Uz tehničke, kolektivne i organizacione mere, važne mere su i osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, zdravstveni nadzor (lekarski pregledi), obeležavanje opasnosti i davanje uputstava. Mere moraju biti konkretne, primenljive i vezane za utvrđeni rizik, sa jasno određenim rokovima i odgovornim licima za sprovođenje. Nedovoljno je samo nabrojati mere — one moraju biti sprovedene i proveravane.
Akt o proceni rizika nije trajan i nepromenljiv dokument. Poslodavac je dužan da izmeni akt (u celini ili delu) u slučajevima propisanim zakonom: kada nastane smrtna, teška ili kolektivna povreda na radu; kada se pojavi opasnost i štetnost ili nivo rizika koji zahteva izmenu; ili kada mere za sprečavanje više nisu odgovarajuće. Time se obezbeđuje da procena rizika stalno odgovara stvarnom stanju u radnoj okolini. Redovno preispitivanje akta ključno je za funkcionisanje celog sistema BZR.