Podnošenje krivične prijave, kada se steknu uslovi, obaveza je i nadležne inspekcije. Državni i drugi organi (dakle i inspekcija), kao i pravna i fizička lica, dužni su da prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obavešteni ili za koja saznaju.
Krivična prijava podnosi se nadležnom javnom tužiocu — pismeno, usmeno ili drugim sredstvom. Kod usmene prijave sastavlja se zapisnik i podnosilac se upozorava na posledice lažnog prijavljivanja; kod telefonske se sačinjava službena beleška, a kod elektronske pošte prijava se čuva i odštampa. Ako je prijava podneta policiji, nenadležnom tužiocu ili sudu, oni je primaju i odmah dostavljaju nadležnom tužiocu.
Sadržina krivične prijave nije strogo propisana — ona je obaveštenje koje podnose različiti subjekti (profesionalci i laici). Odsustvo stroge forme daje podnosiocu slobodu da što bolje iznese činjenično stanje i opiše radnje koje po njegovom shvatanju predstavljaju krivično delo. Inspekcija u prijavi navodi poznate podatke i dokaze i preduzima mere za obezbeđenje tragova i predmeta.