Poznavanje biologije divljači osnov je pravilnog gazdovanja. Svaka vrsta ima svoje stanište (šuma, polje, voda, planina), način ishrane (biljojedi, mesožderi, svaštojedi) i ponašanje. Ishrana se menja tokom godine, pa je u nepovoljnim periodima (zima) često potrebno prihranjivanje. Poznavanje ishrane omogućava pravilno gazdovanje staništem i prihranjivanje divljači.
Reprodukcija je ključna za obnavljanje populacija. Svaka vrsta ima svoje vreme parenja (npr. kod jelena „rika“ u jesen, kod srne parenje leti sa odloženim razvojem), vreme donošenja mladih (najčešće u proleće) i broj mladih. U vreme parenja, gravidnosti i podizanja mladih divljač je posebno osetljiva — zato je tada, po pravilu, lovostaj. Poznavanje reproduktivnog ciklusa objašnjava zašto su lovne sezone postavljene baš tako.
Na brojnost i zdravlje populacija utiču ishrana, stanište, predatori, bolesti i vremenski uslovi. Gazdovanje nastoji da održi ravnotežu između brojnosti divljači i kapaciteta staništa (nosivosti). Prevelika brojnost dovodi do gladi, bolesti i šteta; premala ugrožava opstanak vrste. Zato lovac mora razumeti biologiju vrsta — ne samo da bi ih prepoznao i lovio, već da bi doprineo njihovoj zaštiti i pravilnom gazdovanju.