Ishrana je ključna za opstanak i kvalitet divljači. Divljač se prvenstveno hrani prirodnom hranom iz staništa, ali u nepovoljnim periodima (naročito zimi, kada je hrana zaleđena ili zavejana) potrebno je prihranjivanje — dodavanje hrane radi preživljavanja i očuvanja kondicije. Prihranjivanje je važna mera gazdovanja, naročito za sitnu divljač i u oštrim zimama.
Za ishranu divljači uređuju se posebne površine: remize (zaštitni pojasevi i zasadi koji pružaju hranu i zaklon), lovno-proizvodne njive i polja za divljač (zasejane odgovarajućim biljkama), i solišta (mesta gde se izlaže so, značajna naročito za jelensku divljač). Hrana se izlaže na hranilištima (za krupnu i sitnu divljač), a voda se obezbeđuje na pojilištima.
Prihranjivanje mora biti pravilno — hrana mora biti kvalitetna i zdrava (pokvarena hrana može izazvati bolesti), izložena na pravim mestima i u pravo vreme. Preterano ili nepravilno prihranjivanje može biti štetno (navikavanje, koncentracija koja pogoduje širenju bolesti). Cilj prihranjivanja je da pomogne divljači da preživi teške periode i održi kondiciju, a ne da je učini zavisnom od čoveka.