Uzgoj divljači obuhvata mere kojima se povećava brojnost i poboljšava kvalitet populacija — zaštita prirodnog priraštaja, poboljšanje staništa, a ponegde i veštački uzgoj i naseljavanje (npr. gajenje i ispuštanje fazana ili poljske jarebice radi obnove brojnosti sitne divljači). Naseljavanje se sprovodi po pravilima, sa zdravom divljači odgovarajućeg porekla, da se ne naruši genetika i zdravlje populacije.
Zaštita divljači obuhvata više mera: zaštitu od krivolova, zaštitu u vreme lovostaja i nepovoljnih uslova (naročito zimi), zaštitu staništa i mira divljači, kao i suzbijanje bolesti i regulaciju predatora. Poseban značaj ima zaštita divljači od uznemiravanja u osetljivim periodima (parenje, podizanje mladih) i pomoć u teškim uslovima (jaka zima, poplave).
Zaštita obuhvata i mere protiv šteta koje divljači nanose druge pojave — bolesti, nepovoljni vremenski uslovi, saobraćaj, poljoprivredne mašine. Lovočuvarska služba i lovci sprovode neposredne mere zaštite u lovištu. Uzgoj i zaštita su neodvojivi od lova — bez ulaganja u uzgoj i zaštitu, održivo korišćenje (lov) ne bi bilo moguće. Zato je lovac istovremeno i gajitelj i zaštitnik divljači.