Lovna kinologija je nauka o lovačkim psima — njihovim rasama, osobinama, obuci i upotrebi. Lovački pas je nezamenljiv pomoćnik u lovu: pomaže u pronalaženju divljači, njenom podizanju (teranju), donošenju (aportiranju) odstreljene divljači, a naročito u pronalaženju i dovođenju ranjene divljači (krvosled). Upotreba obučenog psa je i etička obaveza — omogućava da se ranjena divljač pronađe i ne ostavi da pati.
Lovački psi se, prema nameni i načinu rada, dele u više grupa: ptičari (traže i pokazuju pernatu divljač, „stavljaju“ je), goniči (goneći divljač glasom je teraju ka lovcu), jamari (love divljač u jazbinama i rupama — lisica, jazavac), krvoslednici (specijalizovani za praćenje traga ranjene divljači po krvi), retriveri i donosači (specijalizovani za aportiranje), i vodeni psi. Mnoge rase su višenamenske.
Izbor rase zavisi od vrste lova i divljači — za lov ptica ptičari, za gonjenje divljači goniči, za krupnu divljač i traženje ranjene krvoslednici. Pravilan izbor, odgoj i obuka psa su deo lovačke kulture. Dobar lovac ceni i čuva svog psa, pravilno ga obučava i koristi u skladu sa njegovim sposobnostima, jer pas znatno doprinosi i uspešnosti i etičnosti lova.