Osobine živih bića zapisane su u naslednom materijalu koji se nalazi u ćeliji. Nosilac naslednih informacija je molekul DNK. DNK je organizovana u hromozome — končaste strukture u jedru ćelije. Svaka vrsta ima stalan broj hromozoma u telesnim ćelijama (čovek ima 46 hromozoma, odnosno 23 para).
Deo DNK koji nosi uputstvo za jednu osobinu naziva se gen. Geni određuju osobine organizma — od boje očiju i kose do mnogih osobina građe i funkcije. Kod čoveka, u svakom paru hromozoma jedan potiče od majke, a drugi od oca, pa dete nasleđuje osobine od oba roditelja. Zato deca liče na roditelje, ali nisu njihova tačna kopija.
Pri stvaranju polnih ćelija (jajne ćelije i spermatozoida) broj hromozoma se prepolovljava, pa svaka polna ćelija nosi po jedan hromozom iz svakog para. Oplođenjem se spajaju polne ćelije roditelja i ponovo se uspostavlja pun broj hromozoma kod potomka. Tako se nasledni materijal prenosi s generacije na generaciju, uz mešanje osobina oba roditelja.