Virusi su posebne čestice koje se nalaze na granici između žive i nežive prirode. Mnogo su manji od ćelija i nemaju ćelijsku građu — sastoje se od naslednog materijala obavijenog omotačem od belančevina. Zbog toga se ne svrstavaju ni u jedno carstvo živih bića na uobičajen način.
Virusi nemaju sopstveni metabolizam i ne mogu se samostalno razmnožavati. Da bi se umnožili, moraju da uđu u živu ćeliju domaćina (čoveka, životinje, biljke ili bakterije) i da iskoriste njene mehanizme. Van ćelije domaćina, virus se ponaša kao neživa čestica. Tek unutar žive ćelije ispoljava „životne“ osobine (umnožavanje).
Virusi izazivaju mnoge bolesti kod ljudi, životinja i biljaka (npr. grip, ospice, mnoge prehlade). Zbog toga su značajni za zdravlje i medicinu. Njihova osobina da su „na granici živog“ pokazuje da granica između žive i nežive prirode nije uvek oštra i da su za život ključne ćelijska građa i sposobnost samostalnog razmnožavanja i metabolizma — što virusi nemaju.