Živa bića ne žive izolovano, već u stalnoj vezi sa drugim organizmima i sa neživom prirodom. Naukom o odnosima živih bića i njihove sredine bavi se ekologija. Osnovna celina u prirodi je ekosistem — čini ga životna zajednica (svi organizmi na nekom prostoru) zajedno sa staništem (neživim uslovima: zemljište, voda, vazduh, svetlost, temperatura).
U okviru ekosistema razlikujemo nivoe organizacije. Vrsta je grupa sličnih organizama koji daju plodno potomstvo. Populacija je grupa jedinki iste vrste na određenom prostoru (npr. svi zečevi u jednoj šumi). Životna zajednica (biocenoza) su sve populacije različitih vrsta koje žive zajedno i povezane su međusobnim odnosima.
Postoje različiti tipovi ekosistema — kopneni (šuma, livada, pustinja) i vodeni (jezero, reka, more). Svaki ekosistem ima svoje uslove i svoje organizme prilagođene tim uslovima. Svi ekosistemi Zemlje zajedno čine biosferu — sloj planete u kome postoji život. Ekosistem je celina u kojoj su živi i neživi činioci tesno povezani i utiču jedni na druge.