Da bismo se snašli u istoriji, važno je da znamo kako se meri vreme. Vek je period od 100 godina. Vek se određuje iz godine ovako: ako godina nije tačna stotina, uzmu se prve cifre (bez poslednje dve) i doda se jedan. Na primer, godina 1389. pripada 14. veku (13 + 1), a godina 1918. pripada 20. veku (19 + 1). Godine od 1901. do 2000. čine dvadeseti vek.
Istorija se deli na velike periode (epohe): praistorija (do pronalaska pisma), stari vek (od pisma do pada Zapadnog Rimskog carstva 476. godine), srednji vek (od 476. do kraja 15. veka), novi vek (od kraja 15. veka, tj. otkrića Amerike 1492) i savremeno doba (20. i 21. vek). Svaki događaj pripada tačno jednom veku i jednom periodu.
Umeti smestiti događaj u vek i period jedna je od najvažnijih veština u istoriji. Na primer: Kosovska bitka (1389) — 14. vek, srednji vek; pad Smedereva (1459) — 15. vek, srednji vek; Prvi srpski ustanak (1804) — 19. vek, novi vek; stvaranje Jugoslavije (1918) — 20. vek, savremeno doba. Kada znamo godinu, lako odredimo i vek i period.