Pored subjekta i predikata, rečenica ima i sporedne (zavisne) delove: objekat, atribut i priloške odredbe. Objekat je deo rečenice na koji prelazi radnja glagola — dopunjuje predikat. Odgovara na padežna pitanja (koga, šta, kome...). Na primer: „Dete čita KNJIGU“ — čita šta? knjigu (objekat).
Atribut je deo rečenice koji bliže određuje imenicu (dodaje joj osobinu) i najčešće je izražen pridevom. Odgovara na pitanje kakav, koji, čiji. Na primer: „Čita ZANIMLJIVU knjigu“ — kakvu knjigu? zanimljivu (atribut). Atribut stoji uz imenicu i slaže se sa njom.
Priloške odredbe bliže određuju predikat (radnju) — kazuju mesto, vreme, način, uzrok i drugo. Odgovaraju na pitanja gde, kada, kako, zašto. Na primer: „Čita U SOBI“ (mesto), „Čita UVEČE“ (vreme). Prepoznavanje svih delova rečenice omogućava potpunu rečeničnu analizu.