Rečenica je jezička jedinica kojom se saopštava potpuna misao. Glavni delovi rečenice su subjekat i predikat. Predikat je najvažniji deo rečenice — kazuje šta subjekat radi ili kakav je, i najčešće je izražen glagolom (npr. „Dete ČITA“). Rečenica ne može postojati bez predikata.
Subjekat je deo rečenice koji označava vršioca radnje ili nosioca stanja — onoga o kome se u rečenici govori. Odgovara na pitanje ko? ili šta? uz predikat (npr. „DETE čita“ — ko čita? dete). Subjekat je najčešće u nominativu i izražen imenicom ili zamenicom.
Subjekat i predikat čine gramatičku osnovu rečenice. Ponekad subjekat nije izrečen, ali se podrazumeva iz oblika glagola (npr. „Čitam“ — subjekat je „ja“). Prepoznavanje subjekta i predikata prvi je korak u analizi rečenice (raščlanjivanju na delove).