O sukobu zakona govorimo kada se na pojedine pravne odnose istovremeno mogu primeniti različiti propisi koji potiču iz različitih pravnih sistema; kada je jedan pravni odnos vezan za dve ili više država, pa se postavi pitanje čije norme primeniti, radi se o teritorijalnom sukobu zakona, koji se rešava primenom pravila međunarodnog privatnog prava. Inostrani element može biti vezan za učesnike, predmet ili pravne činjenice odnosa. Pravila za rešavanje sukoba propisa RS sa propisima drugih država sadržana su u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, a norme koje ih sadrže nazivamo kolizionim normama.
Prema domaćim kolizionim normama, u pogledu materijalnih uslova za sklapanje braka merodavno je, za svako lice, pravo države čiji je ono državljanin u vreme stupanja u brak. Međutim, i kada postoje uslovi za brak po pravu države čiji je državljanin lice koje želi da sklopi brak pred organom RS, neće se dozvoliti sklapanje braka ako u pogledu tog lica prema pravu RS postoje smetnje koje se odnose na postojanje ranijeg braka (bračnost), srodstvo i nesposobnost za rasuđivanje. Za formu braka merodavno je pravo mesta (države) gde se brak zaključuje, pa su naši matičari dužni da uvek primenjuju proceduralna pravila propisana Porodičnim zakonom.
Sadržinu stranog merodavnog prava utvrđuje organ pred kojim se vodi postupak, po službenoj dužnosti (ex officio) — obraćanjem organu uprave nadležnom za pribavljanje izvora stranog prava ili preko stranaka. Troškovi utvrđivanja stranog prava padaju na teret organa koji vodi postupak; stranke nemaju obavezu da podnesu javnu ispravu o sadržini stranog prava (jer nije reč o činjenici, već o pravnoj normi), ali je mogu podneti radi efikasnosti. RS je članica Evropske konvencije o obaveštenjima o stranom pravu, a centralni organ za prijem zahteva je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.