Postupak sklapanja braka je poseban upravni postupak uređen Porodičnim zakonom, koga odlikuje svečana forma; na pitanja koja nisu posebno uređena primenjuju se odredbe zakona o opštem upravnom postupku. Postupak se vodi isključivo pred službenim licem koje ima ovlašćenje matičara. Zahtev za sklapanje braka može se podneti matičaru bilo koje jedinice lokalne samouprave u RS, jer je određivanje mesne nadležnosti prepušteno želji budućih supružnika — oni biraju mesto na kome žele da sklope brak, a postupak vodi za to mesto nadležni matičar (koji radnje može preduzimati samo na svojoj teritoriji).
Stranke u postupku su lica koja žele da sklope brak — muškarac (ženik) i žena (nevesta), i samo oni mogu podneti zahtev. Postupak ima tri faze: prvu, ispitnu (matičar na osnovu izjava, priloženih isprava i na drugi način ispituje da li su ispunjeni uslovi, odnosno postoje li smetnje), koja se okončava usmenim saopštenjem o prihvatanju i određivanjem dana sklapanja ili saopštenjem da brak ne može biti sklopljen; drugu, fazu venčanja — svečanog čina koji se odvija javno, na svečan način, u za to predviđenoj prostoriji ili drugom prigodnom mestu, i okončava proglašenjem da je brak sklopljen; i treću, fazu registracije, u kojoj matičar vrši upis sklopljenog braka u matičnu knjigu venčanih.
Upis braka u matičnu knjigu venčanih nije konstitutivnog karaktera, te propust matičara da brak registruje nema uticaja na pravnu valjanost sklopljenog braka. Budući supružnici podnose usmeni ili pismeni zahtev matičaru opštine u kojoj žele da sklope brak (o usmenom zahtevu matičar sačinjava zapisnik); uz zahtev podnose izvod iz matične knjige rođenih za svakog od njih, po potrebi dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka, a ako je supružnik ranije bio u braku — dokaz da je prethodni brak prestao, ukoliko ta činjenica nije upisana u matičnu knjigu rođenih.