Po prijemu žalbe prvostepeni organ najpre ispituje njene formalne elemente i rešenjem odbacuje žalbu koja nije blagovremena, nije dozvoljena, koju je izjavilo neovlašćeno lice ili koja nije uređena u roku. Ako ne odbaci žalbu, prvostepeni organ može da se upusti u navode žalbe, ali uz jedno ograničenje: pošto žalba ima devolutivno dejstvo, on ne može da odbije žalbu kao neosnovanu — može samo da poništi svoje rešenje ako ono sadrži neki od zakonom utvrđenih razloga za poništavanje konačnog rešenja; i protiv rešenja kojim je prvostepeni organ poništio pobijano rešenje stranka ima pravo žalbe, koja se predaje drugostepenom organu.
Ako žalba ne bude odbačena niti prvostepeni organ poništi pobijano rešenje, žalba se najpre dostavlja protivnoj stranci na odgovor, koja ima rok ne kraći od osam ni duži od 15 dana da dostavi odgovor. Prvostepeni organ može i da udovolji žalbenom zahtevu — da zameni ožalbeno rešenje novim kojim pobijano rešenje poništi (ako zakonom nije drukčije propisano) i dopuni postupak ako je to neophodno; protiv novog rešenja može se podneti žalba drugostepenom organu.
Ako prvostepeni organ ne odbaci žalbu, ne poništi pobijano rešenje niti udovolji žalbenom zahtevu, prosleđuje žalbu drugostepenom organu u roku od 15 dana od dana prijema žalbe, odnosno 30 dana ako je žalba slata na odgovor protivnoj stranci. Uz žalbu se prilažu spisi, odgovor protivne stranke i odgovor prvostepenog organa na žalbu, u kome je prvostepeni organ dužan da oceni sve navode žalbe.