Ovlašćenja su zakonom određena postupanja koja službenik obezbeđenja sme da primeni prema licima radi zaštite lica i imovine na štićenom prostoru. Zakon taksativno propisuje koja su to ovlašćenja — službenik nema nijedno ovlašćenje osim onih koja mu zakon izričito daje. Osnovna ovlašćenja su: provera identiteta lica, davanje upozorenja i naredbi, pregled lica, predmeta i vozila, sprečavanje ulaska i izlaska, privremeno zadržavanje lica i, pod strogim uslovima, upotreba sredstava prinude.
Sva ovlašćenja podležu zajedničkim načelima. Načelo zakonitosti: ovlašćenje se primenjuje samo u zakonom predviđenim slučajevima i na propisan način. Načelo srazmernosti: primenjuje se ono ovlašćenje kojim se cilj postiže uz najmanje štetne posledice, a jačina mere mora odgovarati opasnosti. Načelo poštovanja ljudskih prava i dostojanstva: ovlašćenja se primenjuju bez diskriminacije i uz poštovanje ličnosti.
Ovlašćenja se primenjuju samo na štićenom objektu i prostoru i samo u vezi sa poslom obezbeđenja — službenik nema ovlašćenja na javnom mestu izvan štićenog prostora niti prema licima koja nisu u vezi sa štićenim objektom. Prekoračenje ovlašćenja (primena mere koju zakon ne daje, ili preterana mera) je nezakonito i povlači odgovornost. Zato je poznavanje tačnih granica svakog ovlašćenja suština posla i ispita.