Privremeno zadržavanje je jedno od najozbiljnijih ovlašćenja i primenjuje se pod strogim uslovima. Službenik obezbeđenja sme da zadrži lice koje je zatečeno u vršenju krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, na štićenom objektu, i to samo do dolaska policije, kojoj lice odmah predaje. Zadržavanje nije hapšenje — to je faktičko sprečavanje udaljavanja zatečenog lica na kratko, radi predaje policiji.
Zadržavanje mora biti srazmerno i traje najkraće moguće — samo dok se ne obavesti i ne dođe policija, koja se poziva bez odlaganja. Sa zadržanim licem postupa se čovečno, uz poštovanje dostojanstva; ne sme se primenjivati sila preko one nužne da se spreči bekstvo ili napad, niti se lice sme ispitivati ili kažnjavati (to nije u nadležnosti obezbeđenja). O zadržavanju se sačinjava zabeleška/izveštaj.
Ako uslovi za zadržavanje nisu ispunjeni (nema krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, lice nije zatečeno), službenik nema pravo da zadrži lice — u suprotnom čini protivpravno lišenje slobode, za koje odgovara. Zato je ključno da službenik tačno zna uslove: zatečeno lice, krivično delo po službenoj dužnosti, na štićenom objektu, kratko, do policije, uz čovečno postupanje. Van tih uslova, zadržavanje je nezakonito.