Kontrola pristupa je ovlašćenje da se licu zabrani ili spreči ulazak na štićeni objekat, odnosno izlazak sa njega, radi bezbednosti i reda. Ulazak se može zabraniti licu koje nema pravo pristupa, koje odbije proveru identiteta ili pregled gde su oni uslov ulaska, koje je pod dejstvom alkohola ili droga i ugrožava bezbednost, ili koje se ponaša nasilno ili ometa red.
Sprečavanje izlaska primenjuje se u ograničenim slučajevima — na primer, kada postoji osnovana sumnja da lice iznosi imovinu bez ovlašćenja ili je zatečeno u vršenju krivičnog dela, radi zadržavanja do dolaska policije. Sprečavanje ulaska/izlaska vrši se srazmerno; primarno se koristi upozorenje i naredba, a fizičko sprečavanje samo ako je nužno i u granicama dozvoljene sile.
Ovo ovlašćenje ne daje pravo na neograničeno zadržavanje lica — sprečavanje izlaska radi zadržavanja moguće je samo pod uslovima za privremeno zadržavanje (osnovana sumnja u vezi sa krivičnim delom, do dolaska policije). Kontrola pristupa mora se vršiti bez diskriminacije i uz poštovanje dostojanstva; svrha je zaštita bezbednosti i reda na štićenom prostoru, ne šikaniranje ili proizvoljno postupanje.