Za pričinjenu poljsku štetu izvršilac odgovara — dužan je da oštećenom naknadi štetu, a može odgovarati i prekršajno (po propisima kojima je radnja zabranjena). Naknada štete ostvaruje se prema pravilima o odgovornosti za štetu: oštećeni ima pravo na naknadu stvarne štete (vrednost uništenog useva, zasada, troškovi popravke puta ili kanala). Zapisnik poljočuvara je važan dokaz o nastanku i obimu štete.
Odgovornost za poljsku štetu je, po pravilu, na izvršiocu radnje — licu koje je oštetilo usev, ili vlasniku/držaocu stoke koja je pričinila štetu. Ako je izvršilac maloletan ili je šteta nastala radnjom lica za koje odgovara drugi (npr. dete, zaposleni), primenjuju se opšta pravila o odgovornosti. Utvrđivanje ko je odgovoran deo je postupka koji se vodi na osnovu zapisnika i drugih dokaza.
Uloga poljočuvara u ostvarivanju naknade je posredna ali važna — on ne utvrđuje visinu naknade niti je naplaćuje, ali svojim zapisnikom i prikupljenim podacima omogućava oštećenom i nadležnim organima da utvrde štetu i odgovornost. Bez verodostojnog zapisnika, oštećenom bi bilo teško da dokaže štetu i ostvari naknadu. Zato tačan rad poljočuvara direktno doprinosi zaštiti prava oštećenih poljoprivrednika.