Planski sistem u Republici Srbiji detaljno je uređen Zakonom o planskom sistemu iz 2018. godine, kojim se na jedinstven način uređuje kako plan treba da izgleda, ko je dužan da ga donosi, kako se donosi i kako se o njemu obaveštavaju građani. Plan (planski dokument) je akt kojim učesnik u planskom sistemu postavlja ciljeve, utvrđuje prioritete javnih politika i planira mere i aktivnosti za njihovo dostizanje.
Sistem planskog planiranja (strateško planiranje) je proces u kome lideri organizacije definišu viziju budućnosti i identifikuju ciljeve; proizvod tog procesa je strateški plan. Državno strateško planiranje obično obuhvata srednjoročne i dugoročne ciljeve sa životnim vekom od tri do pet godina, za razliku od poslovnog planiranja koje se fokusira na kratkoročne, taktičke ciljeve.
Četiri aspekta razvoja strategije su: misija (svrha i pravac organizacije), ciljevi (najčešće SMART ciljevi — specifični, merljivi, ostvarivi, realni i vremenski ograničeni), usklađenost sa kratkoročnim ciljevima i evaluacija i revizija. Proces strateškog planiranja obično ima pet koraka: identifikacija (trenutna pozicija), određivanje prioriteta, razvoj (taktike), sprovođenje i evaluacija.