U teoriji upravnog procesnog prava razlikuje se više vrsta učesnika: obavezni, posebni, eventualni i slučajni (uzgredni) učesnici. Obavezni učesnici su oni bez kojih se ne može pokrenuti i voditi postupak — nadležni organ i stranka (odnosno stranke) i njihovi zastupnici.
Posebni učesnici su oni koji u postupku ne štite svoja lična prava, već opšti ili društveni interes — javni tužilac i javni pravobranilac. Eventualni učesnici su svedoci, veštaci i tumači, koji učestvuju u slučaju potrebe.
Slučajni (uzgredni) učesnici nemaju pravni interes u postupku, već taj interes ima faktički karakter (npr. treća lica sa ispravom-dokazom, prijavioci, dostavljači). Zakon o opštem upravnom postupku u delu o učesnicima prepoznaje samo nadležni organ i stranku i njene zastupnike; eventualne učesnike uređuje u delu o toku postupka, dok posebne i slučajne učesnike izričito ne prepoznaje.