ZUP razlikuje dve vrste nadležnosti — stvarnu i mesnu. Stvarna nadležnost određuje se propisima koji uređuju određenu upravnu oblast ili nadležnost organa; ako se ne može tako odrediti ni prema prirodi upravne stvari, stvarno je nadležan organ u čijem su delokrugu poslovi opšte uprave. Mesna nadležnost određuje se prema kriterijumima koji se uzimaju supsidijarno (ako posebnim zakonom nisu utvrđeni).
Kriterijumi mesne nadležnosti su: za nepokretnosti — prema mestu gde se nepokretnost nalazi; za delatnost stranke — prema sedištu stranke ili mestu delatnosti; za poslove organa — prema sedištu organa; za brod ili vazduhoplov — prema luci upisa ili matičnom aerodromu; u ostalim stvarima — prema prebivalištu stranke. Kod sticaja mesne nadležnosti nadležan je organ pred kojim je prvo pokrenut postupak. Dogovorom se ne mogu menjati stvarna i mesna nadležnost (obaveznost pravila).
Sukob nadležnosti nastaje kad se dva organa izjasne da jesu (pozitivan sukob) ili da nisu (negativan sukob) nadležna u istoj upravnoj stvari, i može biti oko stvarne i oko mesne nadležnosti. Predlog za odlučivanje podnosi organ koji se poslednji izjasnio (ili stranka); o sukobu odlučuje zakonom određeni organ u roku od 15 dana. Sukob nadležnosti između organa državne uprave rešava Vlada (po Zakonu o državnoj upravi).