Problemi u funkcionisanju savezne države i težnja Crne Gore ka osamostaljenju doveli su do prestanka SRJ i stvaranja državne zajednice Srbija i Crna Gora. Njenu ustavnu materiju uređivala su dva akta iz 2003: Ustavna povelja i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (sastavni deo Ustavne povelje). Doneli su ih Narodna skupština RS, Skupština RCG i Savezna skupština.
Po Ustavnoj povelji, DZ Srbija i Crna Gora je jedan subjekt međunarodnog prava. Organi su: Skupština SCG, predsednik SCG, Savet ministara i Sud SCG. Skupština je jednodoma i čini je 126 poslanika (91 iz Srbije, 35 iz Crne Gore).
Predsednik SCG objedinjuje funkciju šefa države i šefa vlade (predsedava Savetom ministara). Savet ministara čine predsednik SCG i pet ministara (spoljni poslovi, odbrana, međunarodni ekonomski odnosi, unutrašnji ekonomski odnosi, ljudska i manjinska prava). Sud SCG obavljao je i sudsku i funkciju ustavnog suda, a vrhovni komandant Vojske bio je Vrhovni savet odbrane.