Javno tužilaštvo je poseban, samostalan državni organ koji ne vrši sudsku funkciju, ali su mu nadležnosti u neposrednoj vezi sa suđenjem. Po Ustavu je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i štiti javni interes. Niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na postupanje i odlučivanje u pojedinom predmetu.
Najviše javno tužilaštvo je Vrhovno javno tužilaštvo (sedište u Beogradu), kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac. Funkciju vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci. Sistem čine Vrhovno, apelaciona, viša, osnovna i javna tužilaštva posebne nadležnosti (za organizovani kriminal i za ratne zločine). Organizaciju karakteriše princip hijerarhije (obavezna uputstva za postupanje).
Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština na šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaštva, glasovima tri petine svih poslanika, bez mogućnosti ponovnog izbora. Glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva. Funkcija javnog tužioca je stalna; radni vek se navršava sa 65 godina (Vrhovno javno tužilaštvo 67). Vrhovni javni tužilac odgovara Narodnoj skupštini za rad tužilaštva, ali ne i za postupanje u pojedinom predmetu.
Visoki savet tužilaštva je samostalan državni organ koji jemči samostalnost javnog tužilaštva. Čini ga 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština (dvotrećinskom većinom), Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe (koji ne glasa u disciplinskom postupku). Mandat člana traje pet godina, bez reizbora.