Za nepoštovanje obaveza iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zakon propisuje prekršajnu odgovornost. Prekršajno odgovaraju poslodavac kao pravno lice, odgovorno lice kod poslodavca, poslodavac-preduzetnik, kao i sam zaposleni za propuste u svojim obavezama (u znatno manjem obimu). Za prekršaje su propisane novčane kazne u rasponu koji zavisi od težine prekršaja i od toga ko je prekršilac (pravno lice, preduzetnik, odgovorno lice, zaposleni).
Najteži prekršaji poslodavca odnose se na propuste koji neposredno ugrožavaju bezbednost i zdravlje — npr. ako ne donese akt o proceni rizika, ne osposobi zaposlene, ne obezbedi propisane mere ili lična zaštitna sredstva, ili ako dozvoli rad na radnom mestu sa povećanim rizikom bez ispunjenja zdravstvenih uslova. Zakon za takve prekršaje predviđa najviše kazne u okviru propisanog raspona.
Pored prekršajne, u težim slučajevima može nastati i krivična odgovornost — kada usled nepreduzimanja mera zaštite nastupi teška posledica (teška telesna povreda ili smrt zaposlenog). Odgovornost je lična i vezana za propust; poslodavac se ne može osloboditi odgovornosti pukim poveravanjem poslova drugome. Sistem odgovornosti ima za cilj da obezbedi stvarno sprovođenje mera, a ne samo formalno postojanje dokumenata.