Jedno od temeljnih polazišta ZIN-a jeste da se inspekcijski nadzor zasniva na proceni rizika i da bude srazmeran procenjenom riziku, tako da se rizikom delotvorno upravlja. Rizik je verovatnoća nastanka štetnih posledica po zaštićena dobra, prava i interese usled nezakonitog i nepravilnog poslovanja ili postupanja nadziranih subjekata. Prvenstveni cilj nadzora je otkrivanje, sprečavanje i otklanjanje onih povreda propisa koje mogu prouzrokovati štetne posledice.
Procena rizika je deo procesa analize rizika (koji obuhvata i upravljanje rizikom i obaveštavanje o riziku). Rezultat procene je određivanje stepena rizika, koji može biti: neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan. Od stepena rizika zavisi da li će se i u kojim intervalima sprovoditi nadzor. Inspekcija nije dužna da vrši nadzor kada je rizik neznatan, dok je kod ostalih stepena dužna, i to češće kada je rizik viši, naročito visok ili kritičan.
Procena rizika se vrši u tri trenutka: (1) tokom pripreme plana nadzora, (2) pre nadzora i (3) tokom nadzora. Prve dve vrše inspektori ili posebne organizacione jedinice, a procenu tokom nadzora vrši inspektor pomoću kontrolne liste. Rizik se boduje po kriterijumima uz određivanje pondera prema značaju kriterijuma; može se koristiti korektivni faktor kada procenjeni stepen u bodovima nije realan. Inspekcija je dužna da najmanje jednom godišnje analizira rezultate i pouzdanost kriterijuma za procenu rizika i po potrebi ih menja.