Neposredna primena zajemčenih prava: ljudska prava zajemčena Ustavom, potvrđenim ugovorima i opšteprihvaćenim načelima primenjuju se neposredno — nije potrebno da budu ponovo zajemčena zakonima. Zakonodavac ne može zadirati u suštinu tih prava; time im se priznaje nadzakonski (ustavni) rang. Kršenje prava odgovara kršenju Ustava, pa je Ustavni sud ovlašćen da poništi akt kojim se krše prava (čak i presudu Vrhovnog suda). Zakonom se može propisati samo način ostvarivanja prava, kad je to Ustavom predviđeno ili neophodno zbog prirode prava — ali ni tada bez narušavanja suštine.
Dužnost poštovanja i stalnog unapređivanja: Ustav utvrđuje obavezu svih (državnih organa, nižih vlasti, pravnih lica i svakoga) da poštuju ljudska prava, i dužnost stalnog unapređivanja.
Ostala načela obuhvataju: zabranu diskriminacije (svi su jednaki pred Ustavom i zakonom, zabranjena je svaka diskriminacija po bilo kom osnovu), zaštitu ljudskih prava (pravo na sudsku i drugu zaštitu i na uklanjanje posledica povrede) i tumačenje odredaba o ljudskim pravima u korist unapređenja demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima i praksi međunarodnih institucija.