Krupna dlakava divljač u Srbiji obuhvata više vrsta. Jelenska divljač — obični jelen (najkrupnija autohtona divljač, mužjak nosi rogovlje koje se svake godine menja), jelen lopatar (rogovlje u obliku lopate) i srna (najmanja jelenska vrsta, srndać nosi manje rogove). Divlja svinja je krupna svaštojeda divljač, veoma prilagodljiva, mužjak (vepar) ima izražene očnjake (kljove).
Tu su i muflon (divlja ovca, mužjak nosi karakteristične uvijene rogove), kao i, u planinskim područjima, divokoza (koja je, po pravilu, zaštićena). Krupni predatori — mrki medved, vuk i ris — imaju poseban status: medved i ris su strogo zaštićeni, dok vuk ima poseban režim zaštite/upravljanja. Ove vrste se, po pravilu, ne love kao obična lovna divljač.
Za krupnu divljač karakteristično je da se lovi uz posebne dozvole, često pojedinačnim lovom (čeka, prišuljavanje), i da se vodi evidencija odstrela i trofeja. Poznavanje izgleda, staništa i ponašanja svake vrste važno je za sigurno prepoznavanje (da se ne bi zamenila zaštićena vrsta) i za pravilan odstrel. Lovac mora razlikovati polne i uzrasne kategorije, jer se dozvole i lov često odnose na tačno određene kategorije.