Lovačka etika je skup moralnih načela i pravila ponašanja lovca prema divljači, prirodi, drugim lovcima i društvu. Osnovno načelo je poštovanje divljači — lovac lovi samo dozvoljenu divljač, u dozvoljeno vreme, dozvoljenim sredstvima, i uvek nastoji da divljač ne pati (human odstrel, brzo i sigurno usmrćivanje, izbegavanje ranjavanja). Ranjenu divljač lovac je dužan da pronađe i dovrši, ne da je ostavi da pati.
Etika nalaže i poštovanje prirode i staništa — lovac ne uništava vegetaciju, ne zagađuje, ne uznemirava divljač bez potrebe, i doprinosi zaštiti i uzgoju. Prema drugim lovcima etika podrazumeva poštovanje, bezbedno ponašanje, poštenje (ne prisvajanje tuđeg plena, ne prekoračenje odstrela) i solidarnost. Lovac poštuje i vlasnike zemljišta i lokalno stanovništvo.
Etika je iznad puke zakonitosti — mnoge stvari koje zakon ne zabranjuje izričito, etika ne dozvoljava (npr. lov iz čiste zabave bez svrhe, nepotrebno mučenje divljači, hvalisanje plenom). Kulturan i etičan lovac gradi ugled lovstva u društvu; neetično ponašanje šteti svim lovcima i celom lovstvu. Zato se etika uči i neguje kao neodvojivi deo lovačke kulture.