Pitanje legalizacije javnih isprava uređeno je i brojnim međunarodnim ugovorima, a postojanje takvih ugovora isključuje primenu domaćeg Zakona o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu. Od multilateralnih ugovora najvažnija je Konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (Hag, 1961); Republika Srbija je kao pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora zadržala svojstvo potpisnice, a Konvenciju je potpisalo oko 98 država. Prema Konvenciji, javna isprava koja treba da bude upotrebljena izvan države izdavanja prolazi kroz postupak delimične legalizacije (apostille).
Stranim javnim ispravama u smislu ove konvencije smatraju se: isprave koje su izdali pravosudni i administrativni organi, isprave koje je izdao ili overio javni beležnik, kao i službene izjave stavljene na privatne isprave (navodi o upisu u javne knjige, overa tačnosti datuma, overa potpisa). Za potvrdu verodostojnosti potpisa, svojstva potpisnika i autentičnosti pečata dovoljno je da država iz koje isprava potiče na samoj ispravi ili njenom dodatku stavi posebnu potvrdu — apostille.
Potvrda apostille mora biti sačinjena na način dat u obrascu priloženom uz Konvenciju, a njen naslov (Apostille — Convention de la Haye du 5 Octobre 1961) mora biti na francuskom jeziku da bi je organi država ugovornica prepoznali i prihvatili. Svaka država ugovornica određuje organe nadležne za izdavanje ove potvrde; u Republici Srbiji za izdavanje potvrde apostille nadležan je osnovni sud, a ona se izdaje na molbu potpisnika ili svakog drugog imaoca isprave.