Porodični status deteta sadrži dva elementa: materinstvo i očinstvo; jedno od osnovnih prava deteta je pravo da zna ko su mu roditelji (pravo na poreklo). Materinstvo se utvrđuje po pravilu koje proizlazi iz života — majka deteta je žena koja je dete rodila, zbog čega surogat materinstvo u našem pravu nije dopušteno. Po načelu verodostojnosti matičnih knjiga postoji oboriva pretpostavka (iuris tantum) da je majka žena upisana u matičnu knjigu rođenih, pa se materinstvo praktično dokazuje izvodom iz matične knjige.
Ako žena koja je rodila dete nije upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka, njeno materinstvo može biti utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom — utvrđivanje materinstva sudskim poravnanjem nije dopušteno. Tužbu za utvrđivanje materinstva mogu podneti samo dete i žena koja tvrdi da je majka. Za dete ne postoji rok (može tokom celog života; za maloletno ili poslovno nesposobno dete tužbu podnosi staratelj uz prethodnu saglasnost organa starateljstva), dok žena koja tvrdi da je majka podnosi tužbu u roku od godinu dana od saznanja da je rodila dete (subjektivni rok), a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta (objektivni rok). Ako je dete začeto darovanom jajnom ćelijom, materinstvo žene koja je darovala jajnu ćeliju ne može se utvrđivati.
Materinstvo žene upisane u matičnu knjigu rođenih kao majka može biti osporeno u sudskom postupku. Pravo na osporavanje imaju dete (bez obzira na rok), žena upisana kao majka, žena koja tvrdi da je majka (ako istom tužbom traži i utvrđivanje svog materinstva) i muškarac koji se po zakonu smatra ocem — svi kao nužni i jedinstveni suparničari, uz rokove od godinu dana od saznanja i 10 godina od rođenja. Osporavanje materinstva nije dopušteno ako je materinstvo već utvrđeno pravnosnažnom presudom, posle usvojenja deteta ženi koja ga je usvojila, ni posle smrti deteta.